Đorđe Balašević - Lepa Protina kći

Serbian

Lepa Protina kći

Još sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa
lepa protina kći.
 
Nije znala gde sam ja
da je gledam krišom kroz trsku i šaš.
Preko reke noć je pala
kao plašt.
 
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.
 
O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kći.
 
Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime svatovi došli po nju
iz daleka, neki svet
za mene tuđ.
 
Baš sam prošao sokakom,
padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose ko zna gde.
 
Da se ženim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad,
nikad više nisam sreo
lepu protinu kći.
 
Jedan život miran, tih,
nekad bacim kartu il' napišem stih,
stvari teku
ja se držim izvan njih.
 
I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevažne naspram nje.
 
Submitted by Spring on Mon, 29/12/2008 - 09:05
Last edited by san79 on Thu, 30/07/2015 - 19:23
Thanks!

 

Comments