Лудо младо сан заснило,
на ручице беле момине.
А мома се чудом чуди,
жао јој је да га буди -
драго јој је да га гледа.
Па му рекла: Сам те жалила
Устај, лудо, већ је рано.
Жао ми је да те будим,
али сунце већ иде,
али сунце ће нас види.
Лудо младо проговорило:
Как' да устанем, малка моме, леле?
Как' да станем, мила љубо,
Када немам више силе,
кад си ми је испила?