По долгиот пат
Le long de la route
On a pas pris la peine
De se rassembler un peu
Avant que le temps prenne
Nos envies et nos vœux
Les images, les querelles
Du passé rancunier
Ont forgé nos armures
Nos cœurs se sont scellés
Rester seuls dans son coin
Nos démons animés
Perdus dans nos dessins
Sans couleur, gris foncé
On aurait pu choisir
Le pardon, essayer
Une autre histoire d'avenir
Que de vouloir oublier
(refrain)
Prenons nous la main
Le long de la route
Choisissons nos destins
Sans plus aucun doute
J'ai foi et ce n'est rien
Qu'une question d'écoute
D'ouvrir grand nos petites mains
Coûte que coûte
On n'a pas pris la peine
De se parler de nous
Nos fiertés tout devant
Sans pouvoir se mettre à genoux
Dans nos yeux transparents
Le mensonge sur nos dents
Impossible de le nier
Tout le corps révélé
(refrain)
Prenons nous la main
Le long de la route
Laisser vivre la vie
Glisser sans retenir
Mais les mots ne sont que des mots
Pas les plus importants
On y met nos sens propres
Qui changent au gré des gens
C'est con, ce qu'on peut être con
A se cacher de soi-même
C'est con, ce qu'on peut être con
Car l'autre n'est que le reflet de ce qu'on se met à couvert
Si nos schémas encrés
Ne viennent pas nous figer
C'est le début de nos rêves
Qui tendent à se confirmer
(refrain)
Prenons nous la main
Le long de la route
Laisser vivre la vie
Glisser sans retenir
Si nos schémas encrés
Ne viennent pas nous figer
C'est le début de nos rêves
Qui tendent à se confirmer
C'est con, ce qu'on peut être con
A se cacher de soi-même
C'est con, ce qu'on peut être con
Car l'autre n'est que le reflet de ce qu'on se met à couvert
По долгиот пат
Не направивме напор
Да се држиме заедно, барем малку
Пред времето да ги утврди
Нашите копнежи и желби
Сликите, кавгите
Од злобното минато
Ни ги исковаа оклопите
И нашите срца се запечатија
Оставени сами во нивниот ќош
Нашите оживеани демони
Изгубени во нашите нацрти,
безбојни, темно сиви
Можевме да избереме прошка
Да се обидеме со друга
Приказна за иднината
Наместо да сакаме да заборавиме
(рефрен)
Да се држиме за рака
По долгиот пат
Да ги избереме нашите судбини
Без никаков сомнеж
Имам верба и
Само прашање на слушање е
Да ги отвориме нашите мали раце
По секоја цена
Не се потрудивме
Да се зборува за нас
Гордоста нè обзеде
без да нè кутне на колена
Низ нашите проѕирни очи
Лагата од нашите заби
Не може да се одрече
Сите тела се откриени
(рефрен)
Да се држиме за рака
По долгиот пат
Да се живее животот
како лизгање без задржување
Но, зборовите се само зборови
Не се најважни
Таму ги сместуваме нашите лични чувства
Кои ја менуваат волјата на луѓето
Глупаво е, колку глупаво може да биде
Да се криеме од самите себе
Глупаво е, колку глупаво може да биде
Останатото е одраз на она што се крие
Ако нашите испишани шеми
не нè исплашат
ова е почетокот на нашите соништа
кои тежнеат да се остварат
(рефрен)
Да се држиме за рака
По долгиот пат
Да се живее животот
како лизгање без задржување
Ако нашите испишани шеми
не нè исплашат
ова е почетокот на нашите соништа
кои тежнеат да се остварат
Глупаво е, колку глупаво може да биде
Да се криеме од самите себе
Глупаво е, колку глупаво може да биде
Останатото е одраз на она што се крие
| thanked 2 times |




Commenti