Tvoje oci, tvoje ruke

Prihvati da se uz mene neces probuditi!

Nastavi sa svojim odsustvom,

podsecajuci me da se vise neces vratiti!

Ako sam vec previse velika da bih pobegla

od tih poljubaca koje ti dugujem i drugih kojih mi dajes,

ako vec pocinjem da nedostajem...

Tvoje oci, tvoje ruke,

tvoje igre da bi mi naneo zlo.

Tvoj osmeh, tvoj plac,

tvoje gestove koje jos uvek nisam zaboravila.

Zelim da mislim da se zivot nastavlja,

sada kada nisi.

Na kraju moja nada se slomila kao staklo.

Ako sam vec previse luda da bih poludela,

previse detinjasta da bih razumela,

da necu ponovo imati...

Tvoje oci, tvoje ruke,

tvoje igre da bi mi naneo zlo.

Tvoj osmeh, tvoj plac,

tvoje gestove koje jos uvek nisam zaboravila.

Mogla bih da placem, mogla bih da se pretvaram,

mogla bih da sanjam da si ovde.

Mogla bih da zamenim stvari

i da ne mislim da je bolje ovako.

Da je bolje ovako, da je bolje ovako...

Tvoje oci, tvoje ruke,

koje necu ponovo imati...

Tvoje oci, tvoje ruke,

tvoje igre da bi mi naneo zlo.

Tvoj osmeh, tvoj plac,

tvoje gestove koje jos uvek nisam zaboravila.

Originele teksten

Tus ojos, tus manos

Edith Márquez: Top 3

Gegeven reacties