СРПСКО СРЦЕ - ЈОХАНОВО (Russian translation)

Advertisements

СРПСКО СРЦЕ - ЈОХАНОВО

Ово су моје опроштајне речи;
које приносим времену што следи!
Можда ће некоме рану да залечи...
Неког ће другог љуто да увреди!(2х)
 
Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
од оца Ханса и мајке Грете!
Наша је кућа знана по чувењу...
У раскоши живех ко једино дете.(2х)
 
Наследих фабрике, силна имања,
непрегледне шуме и бројна стада.
Радост ми трајаше све до сазнања...
Да тешка болест самном влада.(2х)
 
Доктори рекоше да нећу дуго
годину једну или можда две.
Свет ми се сруши; о моја туго...
У једном дану - нестаде све! (2х)
 
Рекоше ми нећу издржат више;
најбољи доктори који постоје!
Једини лек је сви се сложише...
Да замене срце моје!(2х)
 
О, судбо моја; о, дивни часи,
најлепши мој животни трене!
Када из болнице стигоше гласи...
Нашли су доктори срце за мене! (2х)
 
За цену човек тада не хаје,
и не знам да ли за то постоји цена,
Нисам чак пито ни ко га даје...
Кад живот - нови мени предстоји.(2х)
 
Операција - прође у најбољем реду
са новим срцем - несташе боли!
Тек онда схватих кад скинух беду...
Колико се живот цени и воли! (2х)
 
Недуго затим кроз ноћи тамне;
у сну ми прилазе лица нека.
И звона Цркве православне...
Буди ме њихова - тужна јека. (2х)
 
Јасно видим - пределе стране,
прелепе шуме и поља плодна.
Ливаде и потоке разигране...
Брдашца блага и винородна. (2х)
 
Видим и двориште између плота,
амбар и шталу, стазу до куће.
старца неког што дуван мота...
Док гледа кера и звиждуће. (2х)
 
Старица - крхка, живину ваби;
док баца храну из мале зделе.
А онда журно ка штали иде...
Да пусти на воду шарено теле. (2х)
 
Прелепа жена, гипка ко срна,
двориштем жури да ручак стави.
За њом вијори коса јој црна...
И мало дете,очију плави! (2х)
 
О, та ме слика пратила често,
сновима мојим давала срећу!
Спавао нисам, ал' то је место...
Стварало љубав у мени већу. (2х)
 
А онда дођоше ружни снови,
које не могах да пребродим...
Насташе неки предели нови...
Којима свезан у колони ходим! (2х)
 
Угураше нас затим у нека кола,
пут је трајао бескрајно дуго,
Уз псовке, претње, тренутке боли
Од Звери се нисмо надали друго! (2х)
 
У Жутој кући - у граду Бурељу,
сазнасмо,такво је месту име...
У албанском приватном затвору,
Тамничише нас до почетка зиме!(2х)
 
Последња слике које се јежим;
беше зелена маска докторска...
И лице које видех док лежим...
Како се смеје, олош мрска! (2х)
 
И светло јако јаче од сунца,
које ми сева мозгом ко стрела.
Док ме на живо секу ко јунца...
И крв док шикља последња - врела! (2х)
 
Последње што видех бејаху руке,
шиптарске,како дигнуте стоје...
На њима дрхтећи уз тешке муке...
Још увек куца то срце моје! (2х)
 
Тај урлик страшан што Небо пара;
враћо ме стално из ноћних мора...
Све сам мислио да сан ме вара...
И спас да доноси једино зора! (2х)
 
Кренух на пут непознат далек;
да нађем извор несаних ноћи!
Да решим једном али за навек...
Куд срце вуче - где морам поћи.(2х)
 
Косово беше - циљ мога пута;
тамо ме поведе душа и тело!
Кренух ко путник који не лута...
Коме је познат и крај и село. (2х)
 
Угледах цркву из снова мојих
пред њом је стража то ме зачуди!
Са војском неку реч прозборих...
Кажу да чувају цркву од људи! (2х)
 
Какви су људи што би да сруше;
лепоту ову из средњег века(?)
Имају ли они бар мало душе...
Знају ли каква их судбина чека(?) (2х)
 
Пред мојим очима порушено село;
око њега свуда - бодљикава жица!
Ко да га нешто за век проклело...
И људе у њему згрчених лица. (2х)
 
Гледај,Европо, завриштах тада;
погледај свете ту правду нашу!
Докле ће овај народ да страда...
А,други и даље оружјем машу! (2х)
 
Изнад те туге, изнад те жице,
осетих поглед који ме тражи!
Угледах познато дечије лице...
Које ме ноћу сновима блажи! (2х)
 
И приђе мени кроз жица сплет,
загрли ручицом око врата...
То Божје биће, небески цвет...
Прозбори,нешто: Тата,тата! (2х)
 
А срце моје ко лудо скаче,
шавови хоће да попуцају...
Шта ли те речи њему значе...
Да ли се можда препознају(?) (2х)
 
Нисам ни хтео али моје руке;
кренуше ка њему некако саме...
То дете нежно; о моје муке...
Беше ко зрачак из љуте таме! (2х)
 
Жена из снова дојури са врата,
из оног истог дворишта преко,
"Милане сине - то није тата...
Он је на небу, негде далеко! (2х)
 
"Наш Јован, сине, Косово чува;
заједно горе са Лазарем,Светим!
Чујем га увек,кад ветар дува...
Тебе кад гледам - њега се сетим! (2х)
 
Стојимо тако жица нас дели,
а срце - спаја љубављу истом!
И свет је застао управо сав цели...
Заустављен божанском искром. (2х)
 
У повратку,мало застах по страни;
задивљен, поносан и препун среће...
Док Јован и мртав Косово брани...
Србима га нико одузети неће! (2х)
 
Од јуче ја сам - Петровић Јанко,
рођењем Немац, Србин по вери!
Написах ово јер желим жарко...
Истину да сазнају светске "Звери"! (2х)
 
Од стида мало да погну главу,
злочинце казне - они њих добро знају!
Жртвама српским да одају славу...
Имена њихова - вечно да трају! (2х)
 
(Поема о монструозном чину, кад се срце једног србина монструозно убијеног у жутој кући, нашло пресађено у грудима Јохана, немца, који је почео сањати непознате крајеве на Косову и непознату породицу којој је његов донер припадао)
 
Submitted by sasa777sasa777 on Sun, 24/03/2019 - 14:03
Russian translation
Align paragraphs
A A

Сербское сердце Иоганна

Это мои прощальные слова;
Что приношу я времени, что последует!
Может быть, они кому-то рану вылечат...
А кого-то другого - сильно оскорбят! (2х)
 
Меня зовут Иоганн, родом я немец,
Сын отца Ганса и матери Греты !
Наш дом известен сохранностью...
Я жил в роскоши, как единственное дитя. (2х)
 
Я унаследовал заводы, богатые имения,
Неоглядные леса и многочисленные стада.
Радость моя длилась до осознания того,
Что мной овладела тяжёлая болезнь. (2х)
 
Доктора сказали, что проживу недолго,
Год - или, может быть, два.
Мир мой рухнет, о печаль моя...
В один день - исчезнет всё! (2х)
 
Сказали мне, что я больше не выдержу;
Самые лучшие доктора, которые есть !
Единственное лечение, и все согласились...
Это заменить сердце моё ! (2х)
 
О, судьба моя; о, дивные часы,
Наилучшие мгновения в моей жизни !
Когда из больницы пришли вести...
Нашли доктора сердце для меня! (2х)
 
За ценой тогда человек не гонится,
И не знаю, есть ли этому цена.
Я даже не спросил о том, кто его даёт...
Когда жизнь новая мне предстоит. (2х)
 
Операция проходит в лучшем виде,
С новым сердцем исчезли муки !
Лишь тогда я понял, когда сбросил беду...
Как ценится и любима жизнь ! (2х)
 
Вскоре после того, сквозь тёмные ночи,
Во сне ко мне приходят какие-то лица.
И звон колоколов Церкви православной...
Будит меня их печальное эхо. (2х)
 
Ясно вижу я: пределы иностранные.,
Прекрасные леса и урожайные поля.
Луга и ручьи игривые...
Холмы мягкие и виноградом урожайные (2х)
 
Вижу я; двор среди заборов,
Амбар и хлев, тропинку к дому.
Какого-то стрика, что табак мешат...
Глядя на охотничьего пса, и свистя. (2х)
 
Старушка хрупкая зовёт скотину,
Разбрасывая корм из маленькой миски.
А после быстро идёт к стойлу...
Выпустить на водопой пёстрого телёнка. (2х)
 
Прекрасная женщина, гибкая как серна,
Спешит по двору обед поставить.
За ней развеваются её чёрные волосы...
И малое дитя с голубыми глазами ! (2х)
 
О, эта картина меня сопровождала часто,
И в мои сны она приносила счастье !
Я не спал, но это место...
Создало большую любовь во мне. (2х)
 
А после пришли скверные сны,
Которые я не смог преодолеть...
Появились какие-то новые пределы...
По которым я, связан, иду в колонне ! (2х)
 
Затолкали нас затем в какую-то машину,
Дорога длилась бесконечно долго;
С руганью, угрозами, мгновеньями боли,
От Зверя мы на ожидали ничего иного ! (2х)
 
В Жёлтом доме, в городе Бурель,
Мы узнали, что таково название места...
В албанской частной тюрьме
Держали нас в темнице до начала зимы! (2х)
 
Последняя картина, от которой ужасаюсь -
Была зелёная маска доктора..
И лицо, которое я видел, лёжа...
Как смеётся мерзкая сволочь ! (2х)
 
И свет яркий, ярче света солнца,
Что как молния бьёт в мозг как стрела.
Пока меня заживо режут как бычка...
И кровь брызжет последняя, горячая ! (2х)
 
Последнее, что я видел, были руки
Шиптара, как они поднятые вверх стоят...
На них трепещет в ужасной муке..
И всё ещё бьётся это сердце моё ! (2х)
 
Это вой страшный, что распарывает Небо; он
Постоянно возвращал меня из ночных кошмаров...
Я всё думал, что сон меня обманывает...
И спасение приносит только заря ! (2х)
 
Я поехал в путь неизвестный, далёкий;
Чтобы найти источник бессонных ночей !
Чтобы решить раз и навсегда...
Куда влечёт сердце - туда я должен пойти. (2х)
 
Косово было целью моей поездки;
Туда меня ведёт душа и тело !
Отправился я как путник, что не блуждает...
Кому знакомы и край, и село. (2х)
 
Я увидел церковь из моих снов,
Перед ней - охрана, это меня удивило!
С солдатам я сказал несколько слов...
Они говорят, что охраняют церковь от людей!
 
Какие это люди, чтобы (церковь) разрушить?
Красоту эту из Средневековья ?
Есть ли у них хоть немного души...
Знают ли они, какая их ждёт судьба? (2х)
 
Перед моими глазами - разрушенное село;
Вокруг него всюду - колючая проволока!
Словно его что-то навеки прокляло..
И люди в нём со скорченными лицами. (2х)
 
Смотри, Европа,- закричал тогда я;
Посмотри, мир на эту нашу правду!
Доколе этот народ будет гибнуть...
А другие - продолжать махать оружием ! (2х)
 
Над той печалью и той проволокой
Я ощутил взгляд, который меня ищет!
Я увидел знакомое детское лицо...
Что меня ночью снами ублажает ! (2х)
 
И подходит ко мне через сплетение
проволоки, и Обнимает ручкой за шею...
Это Божье существо, небесный цветок...
И произносит он: Папа, папа! (2х)
 
А сердце моё как безумное прыгает,
Швы то и гляди лопнут...
А эти слова для него что-то значат?
Может быть, они будут узнаны ?
 
Я даже не хотел, но мои руки
Потянулись к нему сами...
Это дитя нежное, о мои муки...
Был как лучи света в полной тьмы!
 
Женщина из снов добежала до ворот,
Через весь этот двор:
"Милан, сынок, - это не папа...
Он на небе, где-то там далеко!" (2х)
 
"Наш Йован, сынок, охраняет Косово;
Вместе наверху со Святым Лазарем!
Я слышу его всегда, когда ветер дует..
На тебя глядя - вспоминаю его! (2х)
 
Мы так стоим, проволока нас разделяет,
А сердце - соединяет той же любовью!
И мир встал, прямо весь целиком...
Остановленный Божьей искрой. (2х)
 
При возвращении я чуть в стороне встал;
Удивлённый, гордый и полный счастьем...
Пока Йован даже мёртвый Косово защищает -
У сербов его никто не отнимет! (2х)
 
Со вчерашнего дня я Петрович Янко,
По рождению немец, серб - по вере!
Я написал это, ибо очень хочу..
Чтобы узнали истину "Звери" мира! (2х)
 
От стыла пусть они пригнут голову,
Злодеи казни - они их хорошо знают!
Жертвам сербским пусть воздадут славу..
А их имена - пусть вечны будут! (2х)
 
Submitted by barsiscevbarsiscev on Sun, 24/03/2019 - 21:50
Added in reply to request by sasa777sasa777
Idioms from "СРПСКО СРЦЕ - ..."
See also
Comments
sasa777sasa777    Mon, 25/03/2019 - 22:26

Свака част !!!
Много посла али урађено.
Спасибо Wink smile