Publicidad

Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену) (traducción al Alemán)

  • Artista: Beogradski Sindikat (Београдски Синдикат)
  • Artista invitado: Etno Grupa Trag
  • Canción: Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену) 12 traducciones
  • Traducciones: Alemán, Checo, Eslovaco, Español, Griego, Húngaro, Inglés, Italiano, Polaco, Ruso, Transliteración, Turco
  • Pedidos: Árabe, Francés, Hebreo

Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену)

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна -
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби не вреде ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини само тонем...
 
Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
Није вам јасно? Објаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово је готово.
А ја вам свима кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво време – свако гледа само себе.
Живимо без вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље живи предсказање –
Косовски завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
 
Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
Орао си мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја земља уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао –
гадне душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта
ал' за отаџбину гине.
Космет вечно земља наша!
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
Божури да нам васкрсну
славу, догодине у Призрену.
 
Publicado por Jelena Petrovic 1Jelena Petrovic 1 el Vie, 12/10/2018 - 09:54
traducción al AlemánAlemán
Align paragraphs

Nächstes Jahr in Prizren!

Wie ginge ich irgendwohin, wenn ich nicht wüsste, wo ich beginn', wo unsere Gräber liegen, unzählbar wie Pfingstrosen auf Wiesen,
diese stillen Zeugen von allen Zeiten,von mächtigen Taten jener Helden, die lieber stehend ihr Leben gaben.
Hatten sie die fruchtbare Erde mit ihren Knochen versehen, damit wir heute schweigend zusehen wie uns die Macht unser Vaterland wegnimmt?
Egal, ob ich aus Metochien oder aus Dorcol komme – diese Ungerechtigkeit bringt meine Seele zum schmerzen.
In diesem Kampf nützen keine Luftangriffe, sondern einzig Schulbücher, in denen klar steht:
Wer die Tempel erbaut hatte, wer den Alter entweihte, welches Erbe eine ewige Ehre bleibt. und welches eine Schande.
Weder Bomben noch Wahlen können Lazar auslöschen, solange die neue Generation mit seinem Erbe aufwächst
Was heilig ist, wird nie verloren sein. Blüh auf, Pfingstrose, in der Hoffnung, dass du wieder gepflückt wirst!
Deine Wurzel ist mein Kompass, mein Herz in der Brust.
Ohne sie bin ich wie ohne Gnade auf dem Weg der Verdammten
und sinke wie Papierboote, die auf einer See aus Lügen segeln.
 
Ständig fragt ihr mich: Was bedeutet dir KOSOVO? Es ist euch nicht klar?
Dann erkläre ich es nochmal:
KOSOVO ist der Samen aus dem ich empor gesprossen bin,
die Quelle aus der mein Volk entstammt.
Böse Zungen behaupten KOSOVO sei verloren. Ungläubige und Schwache meinen KOSOVO sei am Ende.
Doch ich sag' euch allen: verdammte Feinde haben KOSOVO gestohlen, zerstört und verbrannt!
Ihr wundert euch, warum Kinder aus der Stadt über keine anderen
Themen reden? So ist die heutige Zeit eben – jeder sorgt sich nur für sich.
Wir leben ohne Glauben, ohne Hoffung, ohne Wünsche.
Wir bauen Türme, vergessen jedoch das Fundament.
Denn ein Volk ohne Herkunft ist wie ein ausgetrockneter Fluss, ohne unsere Mutter sind wir verlassene Kinder ohne Muttermilch.
Aber hier an diesem alten Ort, wo Milos sein Leben gab, geführt von Lazars Gerechtigkeit, wird das Volk wieder auferstehen.
Denn in uns lebt weiterhin die Prophezeiung – KOSOVOS Gelöbnis wird ewig weitergelten.
Darum müssen unsere Kinder die Wahrheit wissen, sowie den Gruß: "Nächstes Jahr in Prizren!"
 
Und ich bete,
daß ich nach Hause zurückkehre.
Meine Seele küsst dich,
heiliges Land vom Himmel erworben.
 
Ach, KOSOVO KOSOVO, mein geliebtes Land, du bist der Adler meines Himmels, aber deine Flügel sind gebrochen.
Du bist meine bittere Träne, in meiner Brust die Leere, das Herz meines Vaterlandes, der Kern meines Wesens.
Auf Wiesen blühen die Pfingstrosen aus dem Blut furchtloser Helden. An dem Ort, wo mein Land bis zum Himmel ragt,
hatte der Herrscher uns gezeigt wofür es sich zu sterben lohnt. Mit KOSOVO hat uns Lazar verbunden durch den Mythos und den Fluch.
Doch den Teufel konnte er nicht aufhalten uns weterhin Böses zu schicken – widerliche Feinde und Gesindel gegen uns wenige, die geblieben sind.
Einst waren es die Türken, dann kamen hungrige Wölfe. Gestern wurden wir gepfählt, heute werden wir im "gelben Haus" gequält.
Und sie verbieten mir auch meine Fresken zu sehen, weil ich dann gleich an unsere stolzen Vorfahren denke.
Nie wieder soll ich den Gesang der Mönche aus dem Kloster Decan hören, damit sie die Kraft vom Helden Milos in meinem Herzen nicht erwachen.
All diese Tücken kenne ich genau und habe unzählige Male gesehen, wie sie Kreuze zerstören und unseren "Vidovdan" schänden.
Es geschieht nicht das erste mal hier, dass wir flüchten müssen. Doch wenn die Zeit gekommen ist, wird der Bauer wieder auf seinem Feld sein.
Denn wir starben überall für unsere Freitheit, damit der Sohn des Helden morgen Serbe genannt wird.
Darum hör gut zu, mein Sohn: auch dem schlimmsten Feind sollst du verzeihen, doch für das Vaterland musst du dich opfern!
KOSMET bleibt für immer und ewig UNSER LAND
 
Und ich bete,
daß ich nach Hause zurückkehre.
Meine Seele küsst dich,
heiliges Land vom Himmel erworben.
Pfingstrosen, lässt unseren Ruhm wieder auferstehen!
Nächstes Jahr in Prizren!
 
¡Gracias!
1 agradecimiento
Publicado por milicarmilicar el Sáb, 02/03/2019 - 18:48
Comentarios del autor:
Comentarios