Pubblicità

Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену) (traduzione in Slovacco)

  • Artista: Beogradski Sindikat (Београдски Синдикат)
  • Artista partecipante (featuring): Etno Grupa Trag
  • Canzone: Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену) 12 traduzioni
  • Traduzioni: Ceco, Greco, Inglese, Italiano, Polacco, Russo, Slovacco, Spagnolo, Tedesco, Traslitterazione, Turco, Ungherese
  • Richieste: Arabo, Ebraico, Francese

Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену)

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна -
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби не вреде ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини само тонем...
 
Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
Није вам јасно? Објаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово је готово.
А ја вам свима кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво време – свако гледа само себе.
Живимо без вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље живи предсказање –
Косовски завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
 
Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
Орао си мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја земља уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао –
гадне душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта
ал' за отаџбину гине.
Космет вечно земља наша!
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
Божури да нам васкрсну
славу, догодине у Призрену.
 
Postato da Jelena Petrovic 1Jelena Petrovic 1 Ven, 12/10/2018 - 09:54
traduzione in SlovaccoSlovacco
Allinea i paragrafi
A A

Do roka v Prizreni!

Kam bych šiel , kebych neznal kde je náš počiatočný bod - kde je našich hrobov ako v poli pivónií,
nemých svedkov všetkých vekov silných povstaní junákov ktorý radšej strádali na nohách?
Či sú plodnú zem oni nakŕmili kosťami aby sme dnes boli ticho, kým nám ju sila kradne?
Či záleží na tom že som z Metochije alebo z Dorčola, aby ma pre krivdy len duša zabolela?
V tejto bitke ani lietadla, ale školské učebnice zavážia , v ktorých jasne stojí:
kto podvihol chrám a kto zakrvavil oltár. Ktoré dedičstvo je večná česť a čo je hanba.
Ani bomby ani voľby nevymažú Cára Lazara, kým generácia nová na ňom vzniká.
Stratené nie je nikdy to čo je sveté. V nádeji rasti , červený kvetu, bude ta znovu niekto brať.
Moj kompas je tvoj koreň , v hrudi srdce moje. Bez neho som, za peniazmi, bez Milosti cestou prekliaty.
I ako loďky z papiera , ktoré plávajú lží morom, v podstate sa len topím.
 
Stále sa vy pýtate mňa čo pre mňa znamená Kosovo. Nie je vám jasno? Vysvetlím vám nanovo:
Kosovo je semeno z ktorého som ja vznikol, prameň i koryto z ktorého národ vytiekol.
Hovoria zlé jazyky ,že Kosovo je stratené. Neverný a slabý kážu Kosovo je hotové.
Ale ja vám všetkým kážem Kosovo je ukradnuté, zničené i spálené od zradcu prekliateho.
Čudné vám je že mestské dieťa nemá druhé témy lebo teraz je taká doba – každý pozerá len na seba.
Žijeme bez viery , bez nadeje i bez túžby. Staviame steny a zabúdame na základy.
Lebo národ bez povodu je vysušená rieka. Bez mami my sme čeľaď čo je ponechaná bez mlieka .
Ale tu na mieste starom kde Miloš život dal, vedený Lazarovou pravdou , opeť vzkriesi sa národ.
Lebo v nás i ďalej žije povesť- Kosovská prísaha ktorá trvá na veky.
Preto učíme deti nech poznajú pravdu. I nech nám pozdrav bude:
„Do roka v Prizreni!“
 
Ale ja modlím sa,
ohnišťu svojmu nech vrátim sa.
Duša teba bozkáva,
zem svetá od Neba kúpená
 
Oj, Kosovo , Kosovo, zem moja milovaná. Orol mojho neba si , ale krídla máš zlomené.
Moja horká slza si, v mojej hrudi prázdnota. Srdce otčine mojej, mojej osobnosti podstata.
V poli pivónie kvitnú z krvi junákov bez strachu. Na mieste kde sa moja zem dvíha do neba ,
Ukázal nám vladár za čo stojí strádať. Za KosMet nás Lazar zviazal mýtom i prísahou.
Diabol vtedy nezastal, tak zlá ďalej slal - hnusných zapredancov i nenažrancov , na to málo čo nás ostalo.
Len niekedy to boli Turci , potom došli hladný vlci. Včera nabodli nás na kol , teraz nás mučia v žltom dome.
I ešte bránia mi , že nesmiem , vzhliadnuť v cirkvy fresky, lebo za čas mi pripomenú hrdých našich predkov,
I ešte bránia mi , že nesmiem , vzhliadnuť v cirkvy fresky, lebo za čas mi pripomenú hrdých našich predkov,
Všetky tie podvody znám i nespočetne krát videl som, kríže keď lámu nám i skrvavia Vidovdan (Vítov deň).
Ale nie je to pre nás prvý raz keď sme na úteku . Ale keď čas prejde ,sedliak na svoju nivu opeť dojde.
Lebo my hynuli sme všade , za slobodu stále, aby sa junákovi zajtra Srbin dieťa zvalo.
Zato dobre počúvaj syne : Aj najhoršiemu sa odpúšťa, Ale za otčinu sa hynie.
KosMet večne zem naša!
 
Ale ja modlím sa,
ohnišťu svojmu nech vrátim sa
Duša teba bozkáva,
zem svetá od Neba kúpená.
Pivónie nech nám vzkriesia Slávu.
Do roka v Prizreni.
 
Postato da milicarmilicar Sab, 02/03/2019 - 19:06
Commenti dell’autore:
Commenti fatti