Pubblicità

Smrt Popa Mila Jovovića (Смрт Попа Мила Јововића) (Traslitterazione)

  • Artista: Rambo Amadeus (Антоније Пушић (Antonije Pušić))
  • Canzone: Smrt Popa Mila Jovovića (Смрт Попа Мила Јововића) 2 traduzioni
  • Traduzioni: Inglese, Traslitterazione

Smrt Popa Mila Jovovića (Смрт Попа Мила Јововића)

Смрт, смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
 
У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више,
 
У Логору црногорском,
Покрај Куле Леповића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића.
 
А књаз Мила дозиваше
У присуству свих војвода,
Па му рече: "Попе Мило,
Нит' си вино, нит' си вода!"
 
Кад то чуше Попе Мило
Полеће му к сабљи рука,
А два ока, к'о стријеле,
Сијевнуше у хајдука.
 
Војводе се уплашише
Од изгледа вука горског,
Да оружје не потегне
На владара црногорског.
 
Као да му оштрим мачем
Срце мушко расијече,
Па завика: "Господару,
Бог са тобом, шта то рече?!"
 
Те љутито напуштио
Господара и војводе
И под шатор свој свилени
Са мислима тешким оде.
 
Па у љутњи гусле зграби,
Одјекнуше танке струне,
Кликну Мило као соко
Те се мајком Ћетном куне
 
Да ће поћи у град Никшић
Сам, без иког, истог дана,
И на мегдан позват' славног
Мушовића капетана!
 
Баци гусле, узја' вранца,
Преко Зете пређе воде,
И на хату помамноме
Преко поља граду оде.
 
Лети вранац низ Растоке
Као да га носе крила,
Но с бедема турска стража
Опазила Попа Мила.
 
А Поп Мило све је ближе
До Турака и шанаца,
Под собом је заморио
Бијеснога свога вранца.
 
Као што му доликује,
Бира турске породице,
На најтврђе иде шанце,
На најгоре градске злице!
 
Па ако би погинуо,
Да погине од јунака,
Од чувених и признатих
Идризових потомака!
 
Устави га турска стража
На капију код Никшића,
Каза им се и нареди:
"Зовите ми Мушовића!"
 
Када чуше Турци ко је
Потрчаше капетану,
Мало затим и Мушовић
На капију градску стану.
 
Па кад виђе Попа Мила
На бијесном вранцу своме
Доласку се изненадном
Обрадова његовоме.
 
"Откуд јутрос, Јововићу?",
Веселијем гласом рече,
"Зар од књаза црногорског
У мој тврди град утече?
 
Примамо те објеручке,
Све ћемо ти опростити,
Животу ти, харамбашо,
Вјеруј неће ништа бити!"
 
Плану Мило: "Доста више!
Не будали без потребе!
Ја сам доша', капетане,
Да на мегдан зовем тебе!
 
Но се спреми и изађи,
бирај мјесто за мегдана!"
Те ријечи као муња
Погодише капетана.
 
Преблијеђе пред хајдуком
Из јуначке Марковине,
Јер је знао да од сабље
Његове се лако гине.
 
Не смије мегдан да прихвати,
Препаде се својој глави,
А на славу и на прошлост
Куће своје заборави.
 
Већ у страху, кукавички,
Знак на кулу стражи даде,
Јекну плотун са главице,
Поп погођен с коња паде.
 
Вранац прегну и побјеже
Натраг преко воде Зете,
А на Мила са сабљама
Низ главицу Турци лете.
 
Па се грабе ко ће прије
Ма'нут сабљом по соколу,
За чије је име чуо
И цар Хамид у Стамболу.
 
На мртвога Попа стиже
Феризовић Хасан први,
Звизну сабља, глава паде
Уз точену локву крви.
 
На највећу градску кулу,
Наврх хана Мушовића,
Истакнуше Турци главу
Попа Мила Јововића.
 
Са стржевог оштрог коца
Гледа Мило са висине,
Како му се Турци зоре
И по граду шенлук чине.
 
А гавран се – црна птица,
Обрадова изненада,
Кад крваву виђе главу,
Па се вије изнад града.
 
Примиче се изнад табље
Да на бедем падне тврди,
По старијем навикама
Мушку главу да нагрди.
 
А кријући – из харема,
Кроз пенџере вире буле,
Да чувену виде главу
Српског попа на врх куле.
 
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
Смрт Попа Мила, Попа Мила Јововића
 
Postato da KonanVCZKonanVCZ Mar, 04/08/2015 - 01:43
Ultima modifica KonanVCZKonanVCZ Mer, 05/08/2015 - 22:43
Traslitterazione
Allinea i paragrafi
A A

Smrt Popa Mila Jovovića

Smrt, smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
 
U danima kad na Nikšić
Crnogorci udariše,
Kad bijahu došli dani
Da ne bude turski više,
 
U Logoru crnogorskom,
Pokraj Kule Lepovića,
Neko knjazu okleveta
Popa Mila Jovovića.
 
A knjaz Mila dozivaše
U prisustvu svih vojvoda,
Pa mu reče: "Pope Milo,
Nit' si vino, nit' si voda!"
 
Kad to čuše Pope Milo
Poleće mu k sablji ruka,
A dva oka, k'o strijele,
Sijevnuše u hajduka.
 
Vojvode se uplašiše
Od izgleda vuka gorskog,
Da oružje ne potegne
Na vladara crnogorskog.
 
Kao da mu oštrim mačem
Srce muško rasiječe,
Pa zavika: "Gospodaru,
Bog sa tobom, šta to reče?!"
 
Te ljutito napuštio
Gospodara i vojvode
I pod šator svoj svileni
Sa mislima teškim ode.
 
Pa u ljutnji gusle zgrabi,
Odjeknuše tanke strune,
Kliknu Milo kao soko
Te se majkom Ćetnom kune
 
Da će poći u grad Nikšić
Sam, bez ikog, istog dana,
I na megdan pozvat' slavnog
Mušovića kapetana!
 
Baci gusle, uzja' vranca,
Preko Zete pređe vode,
I na hatu pomamnome
Preko polja gradu ode.
 
Leti vranac niz Rastoke
Kao da ga nose krila,
No s bedema turska straža
Opazila Popa Mila.
 
A Pop Milo sve je bliže
Do Turaka i šanaca,
Pod sobom je zamorio
Bijesnoga svoga vranca.
 
Kao što mu dolikuje,
Bira turske porodice,
Na najtvrđe ide šance,
Na najgore gradske zlice!
 
Pa ako bi poginuo,
Da pogine od junaka,
Od čuvenih i priznatih
Idrizovih potomaka!
 
Ustavi ga turska straža
Na kapiju kod Nikšića,
Kaza im se i naredi:
"Zovite mi Mušovića!"
 
Kada čuše Turci ko je
Potrčaše kapetanu,
Malo zatim i Mušović
Na kapiju gradsku stanu.
 
Pa kad viđe Popa Mila
Na bijesnom vrancu svome
Dolasku se iznenadnom
Obradova njegovome.
 
"Otkud jutros, Jovoviću?",
Veselijem glasom reče,
"Zar od knjaza crnogorskog
U moj tvrdi grad uteče?
 
Primamo te objeručke,
Sve ćemo ti oprostiti,
Životu ti, harambašo,
Vjeruj neće ništa biti!"
 
Planu Milo: "Dosta više!
Ne budali bez potrebe!
Ja sam doša', kapetane,
Da na megdan zovem tebe!
 
No se spremi i izađi,
biraj mjesto za megdana!"
Te riječi kao munja
Pogodiše kapetana.
 
Preblijeđe pred hajdukom
Iz junačke Markovine,
Jer je znao da od sablje
Njegove se lako gine.
 
Ne smije megdan da prihvati,
Prepade se svojoj glavi,
A na slavu i na prošlost
Kuće svoje zaboravi.
 
Već u strahu, kukavički,
Znak na kulu straži dade,
Jeknu plotun sa glavice,
Pop pogođen s konja pade.
 
Vranac pregnu i pobježe
Natrag preko vode Zete,
A na Mila sa sabljama
Niz glavicu Turci lete.
 
Pa se grabe ko će prije
Ma'nut sabljom po sokolu,
Za čije je ime čuo
I car Hamid u Stambolu.
 
Na mrtvoga Popa stiže
Ferizović Hasan prvi,
Zviznu sablja, glava pade
Uz točenu lokvu krvi.
 
Na najveću gradsku kulu,
Navrh hana Mušovića,
Istaknuše Turci glavu
Popa Mila Jovovića.
 
Sa strževog oštrog koca
Gleda Milo sa visine,
Kako mu se Turci zore
I po gradu šenluk čine.
 
A gavran se – crna ptica,
Obradova iznenada,
Kad krvavu viđe glavu,
Pa se vije iznad grada.
 
Primiče se iznad tablje
Da na bedem padne tvrdi,
Po starijem navikama
Mušku glavu da nagrdi.
 
A krijući – iz harema,
Kroz pendžere vire bule,
Da čuvenu vide glavu
Srpskog popa na vrh kule.
 
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
Smrt Popa Mila, Popa Mila Jovovića
 
Postato da KonanVCZKonanVCZ Mar, 04/08/2015 - 01:47
Ultima modifica KonanVCZKonanVCZ Mer, 05/08/2015 - 22:44
Altre traduzioni di “Smrt Popa Mila ...”
Traslitterazione KonanVCZ
Commenti fatti