Немам разлог, немам причина,
а се ме кине, се ме убива.
Друго време, друга вистина,
пред мене немав јас провизија.
(Припев)
И гледам јас како,
летам во празно,
се борам со себе
и знам
ми треба само малку... сон.
Многу хаос, многу паника,
дали стварно има потреба?
Да ти зборувам невистина,
се ми личи на рканица.
Се е блиско, а така далеку,
на дофат рака, а недостижно.
Во мене лоша дисторзија,
на која страна светот пропаѓа?