-
Журналист, читатель и писатель → Servisch vertaling
✕
Proeflezing gevraagd
Originele teksten
Журналист, читатель и писатель
(Комната писателя, опущенные шторы.
Он сидит в больших креслах перед камином;
читатель с сигарой стоит спиной к камину.
Журналист входит.)
Журналист
Я очень рад, что вы больны.
В заботах жизни, в шуме света
Теряет скоро ум поэта
Свои божественные сны.
Среди различных впечатлений
На мелочь душу разменяв,
Он гибнет жертвой общих мнений!
Когда ему в пылу забав
Обдумать зрелое творенье?
Зато, какая благодать,
Коль небо вздумает послать
Ему изгнанье, заточенье,
Иль даже долгую болезнь:
Тотчас в его уединенье
Раздастся сладостная песнь!
Порой влюбляется он страстно
В свою нарядную печаль...
..Ну, что вы пишете? - нельзя ль
Узнать?
Писатель
Да ничего...
Журналист
Напрасно!
Писатель
О чем писать? - восток и юг
Давно описаны, воспеты;
Толпу ругали все поэты,
Хвалили все семейный круг;
Все в небеса неслись душою,
Взывали, с тайною мольбою,
К N. N., неведомой красе,
И страшно надоели все.
Читатель
И я скажу - нужна отвага,
Чтобы открыть, хоть ваш журнал
(Он мне уж руки обломал).
- Во-первых: серая бумага!
Она быть может и чиста;
Да как-то страшно без перчаток!
Читаешь - сотни опечаток!
Стихи - такая пустота;
Слова без смысла, чувства нету,
Натянут каждый оборот;
Притом - сказать ли по секрету?
И в рифмах часто недочёт.
Возьмёшь ли прозу? - перевод.
А если вам и попадутся
Рассказы на родимый лад,
То верно над Москвой смеются
Или чиновников бранят.
С кого они портреты пишут?
Где разговоры эти слышут?
А если и случалось им,
Так мы их слышать не хотим!
Когда же на Руси бесплодной,
Расставшись с ложной мишурой,
Мысль обретёт язык простой
И страсти голос благородный?
Журналист
Я точно то же говорю;
Как вы открыто негодуя,
На музу русскую смотрю я.
Прочтите критику мою.
Читатель
Читал я. - Мелкие нападки
На шрифт, виньетки, опечатки,
Намеки тонкие на то,
Чего не ведает никто.
Хотя б забавно было свету!
В чернилах ваших, господа,
И желчи едкой даже нету,
А просто грязная вода.
Журналист
И с этим надо согласиться.
Но верьте мне, душевно рад
Я был бы вовсе не браниться -
Да как же быть?.. меня бранят?
Войдите в наше положенье!
Читает нас и низший круг;
Нагая резкость выраженья
Не всякий оскорбляет слух;
Приличье, вкус - всё так условно;
А деньги все ведь платят ровно!
Поверьте мне: судьбою несть
Даны нам тяжкие вериги;
Скажите, каково прочесть
Весь этот вздор, все эти книги...
И всё зачем? - чтоб вам сказать,
Что их не надобно читать!
Читатель
Зато какое наслажденье,
Как отдыхает ум и грудь,
Коль попадется как-нибудь
Живое, свежее творенье.
Вот, например, приятель мой:
Владеет он изрядным слогом,
И чувств и мыслей полнотой
Он одарен всевышним богом.
Журналист
Всё это так. - Да вот беда:
Не пишут эти господа.
Писатель
О чем писать? - бывает время,
Когда забот спадает бремя
Дни вдохновенного труда,
Когда и ум и сердце полны,
И рифмы дружные, как волны,
Журча, одна во след другой
Несутся вольной чередой.
Восходит чудное светило
В душе проснувшейся едва;
На мысли, дышащие силой,
Как жемчуг нижутся слова.
Тогда с отвагою свободной
Поэт на будущность глядит,
И мир мечтою благородной
Пред ним очищен и обмыт,
Но эти странные творенья
Читает дома он один,
И ими после без зазренья
Он затопляет свой камин.
Ужель ребяческие чувства,
Воздушный, безотчетный бред
Достойны строгого искусства?
Их осмеет, забудет свет...
Бывают тягостные ночи:
Без сна, горят и плачут очи,
На сердце жадная тоска;
Дрожа, холодная рука
Подушку жаркую объемлет;
Невольный страх власы подъемлет;
Болезненный, безумный крик
Из груди рвется - и язык
Лепечет громко без сознанья
Давно забытые названья;
Давно забытые черты
В сияньи прежней красоты
Рисует память своевольно:
В очах любовь, в устах обман -
И веришь снова им невольно,
И как-то весело и больно
Тревожить язвы старых ран.
Тогда пишу. - Диктует совесть,
Пером сердитый водит ум:
То соблазнительная повесть
Сокрытых дел и тайных дум;
Картины хладные разврата,
Преданья глупых юных дней,
Давно без пользы и возврата
Погибших в омуте страстей,
Средь битв незримых, но упорных,
Среди обманщиц и невежд,
Среди сомнений ложно-черных
И ложно-радужных надежд.
Судья безвестный и случайный,
Не дорожа чужою тайной,
Приличьем скрашенный порок
Я смело предаю позору;
Неумолим я и жесток...
Но, право, этих горьких строк
Неприготовленному взору
Я не решуся показать...
Скажите ж мне, о чем писать?
К чему толпы неблагодарной
Мне злость и ненависть навлечь?
Чтоб бранью назвали коварной
Мою пророческую речь?
Чтоб тайный яд страницы знойной
Смутил ребенка сон покойный
И сердце слабое увлёк
В свой необузданный поток?
О нет! - преступною мечтою
Не ослепляя мысль мою,
Такой тяжелою ценою
Я вашей славы не куплю.
- 1. Поэты похожи на медведей, которые кормятся тем, что сосут свою лапу. Неизданное (фр.).
Vertaling
Novinar, čitalac i pisac
Les poetes ressemblent aux ours,
qui se nourrissent en sugant leur patte.
Inedit
(Piščeva soba; zavese spuštene. On sedi u velikoj fotelji kraj kamina. Čitalac, sa cigaretom u ruci, stoji okrenut leđima kaminu. Ulazi novinar.)
Novinar
Što ste bolesni milo mi je:
Jer u životu, vrevi sveta,
Ubrzo gubi i poeta
Božanstvo uma koje krije.
Razmeniv dušu za sitninu,
Jer utisci su duh mu stisli,
Postaje žrtva opštih misli.
Kad zabave ga večno brinu,
Kako da smisli zrelo delo?
Al' zato, samo, kakva sreća
Sustigne li ga kad nesreća
Da prognaju ga kud u selo,
Il' bolest snađe, al' ne kratka:
Iz njega odmah kao vrelo
Poteče tada pesma slatka!
Kićena, svoja draga seta
Ljubav u njemu odmah budi...
Šta pišete sad? Bar zbog ljudi
Objavite nam.
Pisac
Ništa
Novinar
Šteta!
Pisac
O čemu mogu? Istok, jug —
U pesmu su već davno stali;
Već su se rulji narugali,
I hvalili su kućni krug;
Uznosili se k nebu sjajnom,
Obraćali se s molbom tajnom
Svi N. N. lepoj izvanrednoj —
I smučili se svi do jednog.
Čitalac
I ja ću reći — baš sam kivan
Na časopise... Na vas isto
(S njim se izmučih već načisto):
Hartija mu je, prvo, siva,
Mada i nije, možda, prašna;
S rukavicom ga samo možeš...
Štamparske greške — mili bože!
Pesme u njemu - pustoš strašna;
Reči bez smisla, osećanja,
Sve nategnuto - pusti kraju;
A hoćete li još priznanja:
I rime često nedostaju.
Umesto proze - prevod daju.
Al' nađete li ipak tamo
Priču da naška kada bude,
Onda se Moskvi smeju samo,
II' činovnike grde hude
Koga to oni opisuju?
Te razgovore gde li čuju?
Pa ako čak i na nas liče –
Mi ne želimo takve priče...
Kad će sred naše zemlje krasne,
Odbaciv fraze neprirodne,
Misli da nađu reči jasne
I strasti glase blagorodne?
Novinar
I ja to isto kažem, znajte.
Nezadovoljan sam kao i vi,
Za sve to muzu rusku krivim.
Kritiku moju pročitajte.
Čitalac
Znam, čitao sam. Vama smeta
Štamparska greška, slog, vinjeta,
Ciljate, vidim, još toliko
Na stvari koje ne zna niko
Zabavno bar da bude sve to!
Al' s mastilom vam, mog mi roda,
Ni žuči prave nema, eto,
Već samo teče mutna voda.
Novinar
Isto što i vi, i ja velim.
Nisam ja duše tako tvrde,
Ta ja te svađe i ne želim –
Al' šta da radim?... Mene grde!
Šta biste vi u mojoj koži!
I niži sloj nas čita, molim:
Kad gole reči oštro složim,
Mnogo ko od njih baš to voli;
Ukus, i sve je relativno;
A plaćaju sve isto divno!
Ta verujte mi, sudba hita
Da svima breme da i brige.
Pa zar je lako da pročitam
Sve gluposti te, sve te knjige –
Zaključak za vas da izvedem
Da za čitanje i ne vrede!...
Čitalac
Al' zato, nije l' to divota,
Ima l’ od toga išta slađe,
Ako se delo kakvo nađe
Puno svežine i života!
Prijatelj, evo, moj, na primer:
Jezikom vlada izvanredno,
I osećanjem, mišlju, svime –
Obdaren je od boga štedro.
Novinar
Sve je to tako – al’ šta vredi:
Ne piše ništa pesnik bledi.
Pisac
A šta da pišem?... Dođe vreme,
Kad napusti me briga breme,
Rad s nadahnućem počne teći,
Kad um, kad srce mi se pali,
I rime skladne, kao vali,
Jedna za drugom tako blizu,
U slobodnom poteku nizu.
Izlazi divno sunce drago
Što dremež duše sjajem leči:
I zadojene misli snagom
Ko biserove nižu reči...
I kad slobodu pesnik ima
Da u budućnost počne let,
A plemenitim čistim snima
Umiven sine pred njim svet.
Osamljen uvek s tim delima,
Vine se s njima u visinu,
A potom mirne duše njima
Podloži vatru u kaminu.
Pa zar da dečja osećanja
Što meki san u meni budi
Umetnost primi za sazdanja?
Ismejaće ih samo ljudi...
Dođu mi, tako, teške noći:
Bez sna mi gore, suze oči,
Srce mi steže neka žudnja;
S drhtajem moja ruka studna
Pripija jastuk licu bliže;
Strah mi na glavi kosu diže;
Kriknem ko bolan, ludo kriknem,
Na jeziku mu opet nikne –
Da nemoćan sam, poput plena –
Zaboravljeni niz imena;
Zaboravljene davno crte
Po glavi mi se opet vrte
I sve to opet nije sena:
U oku - ljubav, usna - laže,
A veruješ im, protiv volje,
Jer je i bolno, no i bolje
Kada se stare rane draže...
I tada pišem. Savest kliče,
Srditu pamet pero pita:
Sablažnjive se predu priče
Iz misli tajnih, dela skrita;
Razvratne slike niču tada,
Predanja glupa mladih dana,
I nekorisno i bez nada –
U viru strasti pokopana,
U neprimetnom, dugom boju
S lažljivicama, svetom praznim,
Uz lažno crnu sumnju moju,
Sred lažno sjajnih nada maznih.
Slučajni sudac, nepoznati,
Tuđu ću tajnu lako dati
I u pristojnost porok skriven
Predaću ljazi ja dubokoj;
Za milost, surov, neću znati...
Al' stvarno, retke ove žive
Pred nespremno još, čisto oko
Ja neću smeti da iznesem...
Kakve da pišem, onda, pesme?
Što da se svađam s ruljom hladnom,
U dušmanina da me broje,
Pa da nazovu psovkom gadnom
I proročanske reči moje?
Da otrov tajni s toplog lista
U snove dece srca čista
Unese nemir, da ih vuče
U moje bujne vode mučne?
O, neću san taj zabranjeni
Uvrteti u svoju glavu,
I po toliko skupoj ceni
Neću da kupim vašu slavu...
✕
Mikhail Lermontov: Top 3
1. | Парус (Parus) |
2. | Выхожу один я на дорогу (Vyhozhu odin ya na dorogu) |
3. | Казачья колыбельная песня (Kazach'ya kolybel'naya pesnya) |
Gegeven reacties
- login of registreer om te reageren
Russia is waging a disgraceful war on Ukraine. Sta achter Oekraïne!
Prevod: M. Sibinović.
Другой вариант этого перевода есть тут:
(Пишчева соба, спуштене завесе . Он седи у великоj фотељи поред камина. Читалац, с цигаретом у руци, стоjи окренут леђима камину. Улази Новинар.)
Новинар
Што сте болесни, мило ми jе:
Jер у животу, вреви света,
Убрзо губи и поета
Божанство ума коjе криjе.
Разменив душу за ситнину,
Jер утисци му дух пристисли,
Постаjе жртва општих мисли.
Кад забаве га вечно брину,
Како да смисли зрело дело?
Ал' зато, само, каква срећа
Сустигне ли га кад несрећа
Да прогнаjу га куд у село,
Болест га снађе, но не кратка:
Из њега одмах, као врело,
Потече брзо песма слатка!
Кићена, своjа драга сета
Љубав у њему одмах буди...
Шта пишете сад? Бар због људи
Обjавите нам.
Писац
Ништа!
Новинар
Штета!
Писац
А шта да пишем? Исток, jуг —
Давно су већ у песму стали;
Већ су се руљи наругали,
И хвалили су кућни круг;
Вазносили се к небу сjаjном,
Обраћали се молбом таjном
Прелепоj Н.Н. изванредноj —
И огадили нам сви до jедног.
Читалац
Да кажем и jа — баш сам киван
На часописе... На ваш исто
(С њим се измучих већ начисто):
Хартиjа му jе, прво, сива,
Мада и ниjе, можда, прашна;
Ал без рукавица не можеш...
Штампарске грешке — благи Боже!
Песме у њему - пустош страшна;
Речи без смисла, осећања,
Све натегнуто - пусти краjу;
А форма им jе jош и тања:
Чак риме често недостаjу.
Уместо прозе - превод даjу.
Ал нађете ли ипак тамо
Причу да наша када буде,
Онда се Москви смеjу само,
Ил чиновнике jадне грде...
Кога то они описуjу?
Те разговоре где ли чуjу?
Па ако чак и на нас личе –
Ми не желимо такве приче...
Кад ће из наше земље красне,
Одбацив фразе неприродне,
Мисли да нађу речи jасне
И страсти гласе благородне?
Новинар
И jа то исто тврдим, знаjте.
Незадовољан сам као и ви,
И за све руску музу кривим.
Критику моjу прочитаjте.
Читалац
Знам, читао сам. Вама смета
Штампарска грешка, слог, вињета,
Циљате, видим, jош толико
На ствари коjе не зна нико
Бар забавно да буде све то!..
У мастилу вам нама плода,
Ни жучи праве нема, ето,
Као да цури мутна вода.
Новинар
И jа им исто што ви велим.
Нисам jа душе тако тврде,
Те свађе ни jа баш не желим –
Ал шта да радим?... Мене грде!
Шта бисте ви у моjоj кожи!
И нижи слоj нас чита, молим:
Кад голе речи оштро сложим,
Таква публика баш то воли.
Укус, и све jе – релативно,
Ако се само плаћа дивно!
Та веруаком натовари бриге.
Па зар jе лако да прочитам
Све глупости те, све те књиге –
Да закључак за вас изведем
Како за читање не вреде!...
Читалац
Али и вама каткад сине:
Има л’ од тога ишта слађе,
Када се дело какво нађе
Пуно живота и свежине!
Приjатељ, ево, моj, на пример,
Jезиком влада изванредно,
Осећањима, мишљу, свиме –
Од Бога jе обдарен штедро.
Новинар
Све jе то тачно – ал’ шта вреди:
Не пише, ево, песник бледи.
Писац
А шта да пишем?... Дође време,
Кад навиру ми саме теме,
Рад с надахнућем почне тећи,
Кад ми се ум и срце пали,
И риме складне, као вали,
Jедна уз другу, тако близу,
У слободном потеку низу.
Гране ми дивно сунце благо
Што дремеж душе сjаjем лечи:
И задоjене ума снагом
К’о бисери се нижу речи...
И кад слободу песник има
Да у будућност почне лет,
А племенитим, чистим снима
Умивен пред њим сине свет.
Осамљен увек с тим делима,
Вине се с њима у висину,
А потом, душе мирне, њима
Подложи ватру у камину.
Па зар да дечjа осећања,
Што меки сан у мени буди –
Уметност прими за саздања?
Исмеjаће их само људи...
Дођу ми, тако, тешке ноћи:
Без сна ми горе, сузе очи,
Срце ми стеже нека жудња;
С дтрепетом моjа рука студна
Припиjа к лицу jастук ближе;
Од старха ми се коса диже;
Крикнем к’о болан, лудо крикнем,
А с jезика ми опет никне –
Окупира ме, попут плена –
Заборављени низ имена;
Заборављене давно црте
По глави ми се опет врте
И све то ниjе празна сена:
У оку љубав, усна - лаже,
А веруjеш им, мимо воље,
Jер jе и болно и лепо jе
Када се старе ране драже...
И тада пишем. Савест кличе,
Срдиту памет перо пита:
Саблажњиве се преду приче
Из мисли таjне, дела скрита;
Разблудне слике ничу тада,
Предања глупа младих дана,
И некорисно и без нада –
У виру страсти запретана.
У неприметном дугом боjу
С лажљивицама, светом празним,
Уз лажно црну сумњу моjу,
Сред лажно сjаjних нада мазних.
Случаjни судац, непознати,
Туђу ћу таjну лако дати
И у пристоjност порок скривен
Предаћу љази jа жестоко;
Суров, за милост нећу знати...
Но, стварно, ретке ове живе
Пред неспремно, jош чисто око
Jа нећу смети да изнесем...
Како да пишем онда песме?
Што да се свађам с руљом хладном,
Да ме са душманима зброjе,
Па да назову псовком гадном
И пророчанске речи моjе?
Да отров таjни с топлог листа
У снове деце срца чиста
Унесе немир, да их вуче
У моjе буjне воде мучне?
О, нећу сан таj забрањени
Увртети у своjу главу,
Нећу по тако скупоj цени
Од вас да купуjем сад славу...
https://kupdf.net/download/mihail-ljermontov-lirske-pesme_59f93c2ae2b6f5...