Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену) (превод на руски)

Advertisements
српски

Dogodine u Prizrenu (Догодине у Призрену)

Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна -
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби не вреде ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини само тонем...
 
Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
Није вам јасно? Објаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово је готово.
А ја вам свима кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво време – свако гледа само себе.
Живимо без вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље живи предсказање –
Косовски завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
 
Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
Орао си мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја земља уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао –
гадне душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта
ал' за отаџбину гине.
Космет вечно земља наша!
 
А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
Божури да нам васкрсну
славу, догодине у Призрену.
 
Поставио/ла: Jelena Petrovic 1 У: Петак, 12/10/2018 - 09:54
Align paragraphs
превод на руски

В будущем году в Призрене

Куда бы я пошёл, не зная, где наша отправная точка.
Где наших могил, как в поле пионов,
немых свидетелей великих подвигов героев всех веков, что предпочитали погибнуть стоя ?
Разве они плодородную землю накормили костями своими для того,
чтобы мы сегодня молчали, пока у нас
силой отнимают ?
Разве важно, я из Метохии или с
Дорджола(1),
Что сама душа моя начала болеть
из-за несправедливости ?
В этой битве не важны самолёты,
а важны школьные учебники, где ясно
написано: кто воздвиг храм, кто осквернил алтарь,
Какое наследие - вечная честь, а что - стыд.
Ни бомбы, ни голосования не сметут Лазаря(2),
пока новое поколение на нём вырастает.
Никогда не теряется то, что свято.
В надежде растёт красный цветок,
который кто-то опять сорвёт.
Мой компас - твой корень, в груди сердце моё.
Без него я за деньгами, без Милости (Божьей)
путём проклят(ым).
И как бумажный кораблик, что плывёт по морю
лжи, в сущности я тону...
 
Вы постоянно спрашиваете меня:
Что для меня значит Косово?
Вам неясно? Объясню вам снова:
Косово - семя, из которого я вырос,
Это источник и русло, из которого народ произошёл.
Говорят нам злые языки, что Косово пропало.
Неверующие и слабые говорят, что Косову - конец.
А я вам всем говорю лишь: Косово отнято, разрушено
и сожжено проклятыми врагами.
Странно вам, что у городского ребёнка нет
другой темы,
Ведь сейчас такое время - каждый смотрит
только на себя.
Мы живём без веры, без надежды и
без желания.
Мы строим башни, а забываем о фундаменте.
Ведь народ без корней - это высохшая река.
Без матери - мы чада, оставшиеся без
её молока.
Но тут на старом месте, где Милош (3) отдал
жизнь, ведомый правдой Лазаря,
воскреснет народ снова.
Ведь в нас и далее живёт предсказание -
Косовский завет, что будет жить вечно.
Поэтому мы учим детей, чтобы они знали истину.
И пусть нашим приветствием будет: "В будущем
году в Призрене !"
 
А я молюсь
о возращении к своему очагу.
Душа тебя целует,
святая земля, дарованная небесами.
 
Ой, Косово, Косово, страна моя любимая,
Ты - орёл моего неба, но твои крылья сломаны.
Моя горькая слеза, в моей груди пустота,
сердце моего отчизны, сущность моей личности...
В поле выросли пион из крови героев без страха
На том месте, где моя страна вздымается в небо,
Показал нам властитель, за что стоит погибать.
С Косметом(4) связал нас Лазарь мифом и клятвой.
Дьявол тогда не перестал, и зло и дальше слал -
гадких врагов и сволочь, на то, что нас осталось мало.
Лишь когда-то были турки, а потом пришли голодные волки.
Вчера был кол, сейчас нас мучают в "жёлтом доме".
И ещё запрещают мне смотреть на мои фрески,
Ибо они вмиг напомнят о предках, которыми гордимся,
Чтоб никогда я не слышал песню Дечанских монахов,
Чтобы в сердце не проснулась сила героя Милоша(3).
Все те трюки я знаю, и много раз я видел,
Когда ломают наши кресты и оскверняют Видов день(5).
Но нам не в первые, тут мы в бегстве и переселении.
Но когда время пройдёт, крестьянин к своей ниве придёт.
Ведь гибли мы всюду постоянно за свободу,
Если был героем, завтра тебя дитя назвало бы сербом.
Поэтому хорошенько слушай, сынок: И самым
худшим прощается, если он погиб за Отчизну.
Космет - вечно земля наша !
 
А я молюсь
о возращении к своему очагу.
Душа тебя целует,
святая земля, дарованная небесами.
Пионы нам воскресят
Славу, в будущем году в Призрене (6).
 
Поставио/ла: barsiscev У: Среда, 24/10/2018 - 19:06
Added in reply to request by sasa777
Last edited by barsiscev on Субота, 27/10/2018 - 17:39
Коментари аутора:

(1) Дорджол - район Белграда
https://en.wikipedia.org/wiki/Dor%C4%87ol
-------
(2) Лазарь - правитель Сербии в 14 в.
Почитается святым Сербской Православной Церкви.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%A...
------
(3)Милош (Обилич) - легендарный герой битвы на Косовском Поле.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B...
-----
(4) Космет = Косово и Метохия
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC...
----
(5) Видов день = день Св. Вида - религиозный и нац. праздник в Сербии
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0...
---
(6) Призрен - город в Метохии
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD
----
Дечанский монастырь
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%8B%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%B5...

5
Ваша оцена: None Average: 5 (1 vote)
Више превода за "Dogodine u Prizrenu ..."
рускиbarsiscev
5
Молимо, помозите овом преводу: "Dogodine u Prizrenu ..."
Beogradski Sindikat: Top 3
See also
Коментари
sasa777    Субота, 27/10/2018 - 15:46

Спасибо друг Wink smile
Душа тебе цјелива - душа тебя целует

barsiscev    Субота, 27/10/2018 - 16:15

Ostala samo 1 reč:
ко скрнавио је олтар - кто ххх алтарь
--
скрнавио - ???
Нема у мом речнику

Jelena Petrovic 1    Субота, 27/10/2018 - 17:31

Skrnaviti means to destroy in an act of vandalism
Kaže se skrnaviti groblje, to znači uništiti groblje, oboriti spomenike itd.
Skrnaviti oltar znači rušiti crkvu. Skrnaviti znači uništiti nešto što je sveto, groblje, crkvu, spomenik kulture...

Jelena Petrovic 1    Субота, 27/10/2018 - 17:36

Nema na čemu, nadam se da sam pomogla. Hvala na prevodu. Hvala, hvala, hvala.

barsiscev    Субота, 27/10/2018 - 18:01

Спасибо за оценку