Russia is waging a disgraceful war on Ukraine.     Stå med Ukraina!
Dela med sig
Textstorlek
Originaltexter
Swap languages

Всё теперь против нас

Всё теперь против нас,
Будто мы и креста не носили.
Словно аспиды мы
Басурманской крови.
 
Даже места нам нет
В ошалевшей от горя России.
И Господь нас не слышит -
Зови- не зови.
 
Даже места нам нет
В ошалевшей от горя России.
И Господь нас не слышит -
Зови- не зови.
 
Вот уж год мы не спим,
Под мундирами прячем обиду.
Ждем холопскую пулю
пониже петлиц.
 
Вот уж год, как Тобольск
Отзвонил по Царю панихиду.
И предали Анафеме души убийц.
 
Вот уж год, как Тобольск
Отзвонил по Царю панихиду.
И предали Анафеме души убийц.
 
Им не Богъ и не Царь,
Им не боль и не совесть,
Все им тюрьмы долой,
Да пожар до небес.
 
И судьба нам читать
Эту страшную повесть
В воспаленных глазах
Матерей да невест.
 
И глядят нам вослед
Они долго в безмолвном укоре.
Как покинутый дом,
На дорогу из тьмы.
 
Отступать дальше некуда -
Сзади Японское Море.
Здесь кончается наша
Россия и мы.
 
Отступать дальше некуда -
Сзади Японское Море.
Здесь кончается наша
Россия и мы.
 
В красном Питере кружится,
Бесится белая вьюга.
Белый иней на стенах
Московских церквей.
 
В сером небе ни радости,
Нет, ни испуга.
Только скорбь Божией матери
По России моей.
 
В сером небе ни радости,
Нет, ни испуга.
Только скорбь Божией матери
По России моей.
 
Översättning

Сви су сада против нас

Сви су сада против нас,
Као да и ми крст носили нисмо.
Као да смо звери
Варварске крви.
 
Више нам места нема
У дивљинама тужне Русије
Ни Господ нас више не чује -
Звали га ми- не звали.
 
Више места нам нема
У дивљинама тужне Русије
Ни Господ нас више не чује -
Звали га ми- не звали.
 
Ево већ годину ми не спимо,
Под шињелима скривамо јад.
Чекамо метак хладно ропски
кроз дугмад шињела.
 
Већ годину како у Тобољску
Одзвања реквијем Цару
Анатему смо бацили на душе убица.
 
Већ годину како у Тобољску
Одзвања реквијем Цару.
Анатему смо бацили на душе убица.
 
Нема за њих ни Бога ни Цара,
Ни бола ни савести,
Сви затвори за њих су ништа,
У том пожару до неба.
 
Судбина нам исчитава
Ову историју страшну
У уплаканим очима
Мајки и невеста.
 
И гледају нас оне после
Дуго и без речи коре.
Као напуштену кућу,
На путу из таме.
 
Повлаче се далеко негде -
Иза Јапанског мора.
Овде се завршава наша
Русија и ми.
 
Повлаче се далеко негде -
Иза Јапанског мора.
Овде се завршава наша
Русија и ми.
 
У Петербургу црвеном ковитла,
Бесна мећава бела.
Бели се иње на зидовима
Московских цркава.
 
На небу сивом радости нема,
Не, ни страха.
Само плач Мајке Божије
По Русији мојој.
 
На небу сивом радости нема,
Не, ни страха.
Само плач Мајке Божије
По Русији мојој.
 
Kommentarer