The Gift (Sırpça çevirisi)

Reklam
Sırpça çevirisiSırpça
A A

Poklon

Valdo Džefers je bio na ivici.
Bila je sredina avgusta što je značilo
da se pre više od dva meseca rastao od Marše.
Dva meseca a sve čime je mogao da se pohvali bila su tri pisma sa magarećim ušima
i dva preskupa međugradska telefonska poziva.
Istina, kad se škola završila a ona se vratila Viskonsin
a on u Lokast, Pensilvanija, zaklela se na izvesnu vernost.
Povremeno će izlaziti s drugima, ali čisto iz zabave.
Ostaće verna. Ali, u poslednje vreme je Valdo počeo da brine.
Noću nije mogao da spava, a kad je spavao, imao je užasne snove.
Noću je ležao budan, vrteći se i prevrćući se ispod svog
šarenog jorgana, suze su mu tekle niz obraze,
Dok je zamišljao Maršu, njena obećanja nadvladana alkoholom
i umirivanjem nekog neandertalca,
kako se na kraju predaje krajnjim milovanjima seksualnog zaborava.
To je bilo više nego što ljudski mozak može da podnese.
 
Vizije Maršinog neverstva progonile su ga.
Vizije seksualne napuštenosti prožimale su njegove misli.
A stvar je bila u tome što oni ne bi razumeli kakva je ona u stvari.
On, Valdo, i niko drugi, razumeo je to.
On je intuitivno pojmio svaki kutak i pukotinu njene psihe.
On ju je nasmejavao i bio joj je potreban, a nije bio uz nju.
To mu je sinulo u četvrtak, pre nego što je zakazana parada pantomimičara.
Tek što je završio košenje i orezivanje travnjaka kod Edelsona, za dolar i po
I proverio sanduče da vidi da li je stiglo bar nešto od Marše.
U njemu nije bilo ničega sem cirkularnog pisma u kojem se Američka fabrika
aluminijuma raspitivala da li mu treba nadstrešnica.
Bar je njima bilo dovoljno stalo da pošalju pismo.
 
To je bila njujorška kompanija. Poštom možeš
svuda. A onda mu je sinulo: nije imao dovoljno
novca da ode do Viskonsina na prihvatljivi način,
istina, ali, zašto ne bi sebe poslao poštom? To je bilo apsurdno
jednostavno. Otpremio bi sebe kao paket, brzom
poštom. Narednog dana Valdo je otišao u supermarket
da kupi neophodnu opremu. Kupio je samolepljivu
traku, heftalicu, i jednu kartonsku kutiju
srednje veličine, taman dovoljno veliku za nekoga njegove građe.
Procenio je da uz minimalno tumbanje može
da putuje dosta udobno. Nekoliko rupa za vazduh, nešto vode
Odabrane večernje grickalice, i verovatno će biti
jednako dobro kao da putuje turistički.
 
Do petka popodne, Valdo je bio spreman. Bio je kompletno
spakovan i pošta se složila da ga pokupi
u tri sata. Označio je paket sa “LOMLJIVO”
i dok je u njemu sedeo sklupčan, oslonjen na
oblogu od penaste gume koju je mudro postavio, pokušao
je da zamisli odraz strahopoštovanja i sreće na Maršinom
licu kad otvori vrata, vidi paket, da bakšiš
raznosaču, i onda ga otvori videvši da je njen Valdo
napokon lično tu. Poljubila bi ga, a onda
bi možda mogli pogledati neki film. Da se samo toga
ranije setio. Iznenada, neke grube ruke zgrabiše njegov paket
i osetio je kako ga nose naviše. Uz tup udarac, spustiše
ga na kamion i onda je krenuo.
 
Marša Bronson je taman završila nameštanje kose. Bio
je to veoma naporan vikend. Trebalo bi da vodi računa
da ne pije toliko. Mada, Bil je bio fin
u vezi toga. Kad je sve prošlo, rekao je da je i dalje
poštuje i da je, nakon svega, sve to sasvim
normalno i da mu je draga, iako je ne voli. I u svakom slučaju,
oboje su odrasli. Oh, šta bi sve Bil mogao da nauči Valda —
ali činilo se kao da je to bilo pre mnogo godina. Šila Klajn, njena
naj najbolja drugarica ušla je kroz letnja
vrata u kuhinju. “O Bože, vreme je
živi smor.”
“Uh, razumem te, ja sam sva nikakva.” Marša
je zategla kaiš na svom pamučnom bademantilu sa
svilenim rubom. Šila je prešla prstom preko zrna
soli na kuhinjskom stolu, polizala prst i složila facu.
“Treba da pijem neke tablete soli, ali,” naborala
je nos, “od njih mi se povraća.”
Marša je počela da se lupka po bradi, to je neka
vežba koju je videla na televiziji. “Bože, ne
spominji mi to.” Ustala je od stola i otišla
do sudopere gde je uzela bočicu sa pink i
plavim vitaminima. “Hoćeš jednu? Kažu da su bolji od
bifteka.” i pokušala da dodirne kolena. “Sumnjam
da ću ikad više pipnuti daiquiri.” Odustala je
i sela dole, ovog puta bliže stoliću sa
telefonom. “Možda će Bil zvati,” rekla je
kad ju je Šila pogledala.
Šila je grickala zanokticu. “Nakon sinoćnih dešavanja,
mislila sam da ćeš možda raskinuti s njim.”
“Znam na šta misliš. O moj bože, bio je kao
oktopod. Ruke na sve strane.” Gestikulirala je
podižući ruke prema gore u odbrani. “Stvar je u tome
što se nakon nekog vremena umoriš od svađanja sa njim,
znaš, a na kraju krajeva, u petak i subotu nije
ništa radio, pa sam mu to nekako dugovala, znaš
na šta mislim.” Počela je da se češka. Šila
se kikotala sa rukom preko usta. “Da ti kažem
nešto, i ja sam isto mislila, i nakon nekog vremena,”
nagnula se napred šapućući, “sam poželela,” i tad se
već glasno smejala.
 
U tom trenutku, g. Džejmeson iz Klarens
Derov pošte zazvoni na vratima velike
namalterisane drvene kuće. Kad je Marša Bronson
otvorila vrata, pomogao joj je da unese paket.
Dobio je potpise na svojim žutim i zelenim papirićima
i otišao sa bakšišom od petnaest centi koje je Marša
uzela iz male bež džepne knjižice svoje majke u
ćumezu. “Šta misliš šta je to?” pitala je Šila.
Marša je stojala sa rukama iza leđa.
Zurila je u smeđu kartonsku kutiju koja je stajala nasred
dnevne sobe. “Ne znam.”
 
Unutar paketa, Valdo je treperio od uzbuđenja dok
je slušao prigušene glasove. Šila je povukla
noktom po selotepu zalepljenim po
sredini kutije. “Što ne pogledaš
adresu pošiljaoca da vidiš od koga je?” Valdo je osetio
kako mu srce lupa. Mogao je da oseti vibriranje
koraka. Još malo.
 
Marša je obišla karton i pročitala
nalepnicu ispisanu mastilom. “Uf, Bože, od Valda je!”
“Taj šmokljan,” reče Šila. Valdo je zatreptao od
iščekivanja. “Pa, mogla bi i da ga otvoriš,” reče
Šila. Obe su pokušale da podignu zaheftani poklopac.
 
“Ahh, sranje,” reče Marša stenjući. “Mora da ga
je zakucao.” Ponovo su teglile poklopac. “Bože
moj, treba ti bušilica da ovo otvoriš.”
Ponovo su povukle. “Nemaš za šta da ga uhvatiš!” Obe
su stojale mirno, teško dišući.
“Što ne uzmeš makaze,” reče Šila. Marša
je otrčala u kuhinju ali sve što je uspela da nađe bile su jedne
male krojačke makazice. Onda se setila da njen otac
ima set alata u podrumu.
Otrčala je niz stepenice a vratila se sa
velikim sekačem za lim u rukama.
“Ovo je najbolje što sam našla.” Bila je poprilično
bez daha. “Evo, ti to uradi. Ja ću umreti.” Zavalila
se na veliki mekani kauč i glasno izdahnula.
Šila je pokušala da npravi prorez između selotep trake
i ivice kartona, ali oštrica je bila prevelika
i nije bilo dosta mesta. “Prokleta
stvar!” rekla je ogorčeno. A onda,
sa osmehom, “Imam ideju.”
“Kakvu?” reče Marša.
“Samo gledaj,” reče Šila dodirujući prstom glavu.
 
Unutar paketa, Valdo je bio toliko paralisan
od uzbuđenja da je jedva disao. Koža ga
je peckala od vrućine i imao je osećaj kao
da mu srce kuca u grlu. Još malo. Šila
je stajala poprilično uspravno pa prešla na drugu
stranu paketa. Onda se spustila na kolena,
uhvatila sekač za obe ručke, duboko udahnula
i zarila dugu oštricu kroz sredinu
paketa, kroz sredinu selotepa,
kroz karton, kroz penastu gumu i
(tup) pravo kroz glavu Valda Džefersa,
koja se blago rasporila i mali ritmički lukovi
crvenila nežno zapulsiraše na jutarnjem suncu.
 
Nenad MijailovicNenad Mijailovic tarafından Cmt, 18/11/2017 - 11:07 tarihinde eklendi
İngilizceİngilizce

The Gift

"The Gift" şarkısına ait daha çok çeviri
The Velvet Underground: Top 3
Yorumlar