✕
Потребна провера
естонски
Оригинални текстови
Anthem of the Estonian SSR (first version)
Jää kestma, Kalevite kange rahvas,
ja seisa kaljuna, me kodumaa!
Ei vaibund kannatustes sinu vahvus,
end läbi sajanditest murdsid sa.
Ja tõusid töötajate vabaks maaks,
et päikene su päevadesse paista saaks.
Töös huuga, tehas, vili, nurmel vooga,
sirp, lõika, alasile, haamer, löö!
Nõukogu elu, tuksu võimsa hooga,
too õnne rahvale, me tubli töö!
Me Liidu rahvaste ja riike seas
sa, Eesti, sammu esimeste kindlas reas!
Jääd rõõmus, katsumistes ikka pühaks,
me kallis mereäärne sünnimaa.
Mis tormid iganes su üle mühaks,
ei sind need maha murda iial saa:
meis põleb kustumatult võitlusteel
me vapper vaim ja kohkumatu mehemeel!
Поставио/ла:
Поль Крол У: 2022-09-04
Поль Крол У: 2022-09-04руски
Превод
Гимн Эстонской ССР (первая версия)
Живи, сын Калева — народ наш славный,
И стой, отчизна наша, как скала.
Сквозь все страдания веков бесправных
Отвагу ты и доблесть пронесла.
И вот страной рабочих стала ты,
И воплотились в жизнь народные мечты!
Могучим колосом цветите, нивы!
Жни, серп, и, молот, бей, гуди, завод!
В стране Советской каждый будь счастливым —
Упорный труд нам счастье принесёт.
В Союзе братском пред тобой простор —
Эстония, шагай в строю своих сестёр!
Осталась ты счастливой через годы,
Водой омытая земля моя.
Пусть над тобой бушует непогода:
Ей никогда уж не сломить тебя!
Бесстрашный дух наш навсегда с тобой —
Он освещает гордо путь наш боевой!
poetic
| Хвала! ❤ захваљено 1 пут |
| Можете захвалити подносиоцу притиском на ово дугме |
Детаљи о похвалама:
| Корисник | пре |
|---|---|
| AussieMinecrafter | 3 године 3 месеци |
Ово је поетски превод - постоји значењско одударање од оригинала (додатне речи, додатне или избегнуте информације, замењени концепти)
Добавлено: Поль Крол
Поставио/ла:
Поль Крол У: 2022-09-04
Поль Крол У: 2022-09-04Додато због захтева
AussieMinecrafter
AussieMinecrafter Коментари
- Пријавите се или се региструјте да бисте могли коментарисати
The original version of the anthem of the Estonian SSR, written by Johannes Semper in 1944. It was revised and adopted in a modified form.