Облачићи, вечни странци са небеса!
Над степом, у ланцу бисерном и кружном,
Ко мене, изгнане, неко вас премешта
Са драгог севера према земљи јужној.
Али вас – ко гони? Одлука судбине?
Тајна завист? Злошћу отворено прете?
Ил вас окривљују за туђе злочине,
Или пријатеља отровне клевете?
Не, над јаловим вам дојади њивама,
Туђе су вам страсти, страдања голема;
Вечно хладним, вечно слободнима, вама
Нема отаџбине – ни изгона нема.
Препевао Владимир Јагличић.